close
close
Menu

Ранохришћанска И Византијска Маршрута

РАНОХРИШЋАНСКА И ВИЗАНТИЈСКА МАРШРУТА

Солун је прави музеј на отвореном за ранохришћанску и византијску уметност. Године 1988, УНЕСKО је прогласио споменицима светске културне баштине 15 градских „драгуља“, репрезентативних примерака градске историје. Зидине Солуна, цркве, манастири и византијско купатило уврштени су на Унескову листу. Ради се о делима јединствене архитектуре и ретке црквене уметности од изузетног културног значаја, те их је неопходно очувати у историјском памћењу целокупног човечанства.

Ми смо их уврстили у нашу тематску „Маршруту Споменика на Унесковој листи културне баштине“, како бисте их и ви уврстили на вашу листу!

(Споменици светске културне баштине, 15 градских споменика на Унесковој листи светске културне баштине, јединствена архитектура, црквена уметност, у историјском памћењу целокупног човечанства, Маршрута Споменика на Унесковој листи културне баштине)

Црква пророка Илије

Изграђена на природном узвишењу, некада је доминирала Солуном. Подигнута је у XIV веку и представља примерак светогорског архитектонског стила, с украшеном куполом и наглашеном керамопластичком декорацијом. Стил осликавања и живописа…
Опширније

Црква Преображења Господњег

Између цркве Богородице Брзопомоћнице (Панагија Горгоепикоу – Panagia Gorgoepikoou) и цркве Сретења Господњег (Ypapantis) налази се мала црква Преображења Господњег. Подигнута је око 1350. године, а архитектонски је интересантна, јер…
Опширније

Црква Светог Пантелејмона

У близини Ротонде и Галеријевог славолука (Камаре), налази се црква Светог Пантелејмона. Као духовни центар XIV века била је повезана са списатељским делом и учењима водећих хелениста Томе Магистра и…
Опширније

Црква Светог Николе Орфаноса

Црква Светог Николе Орфаноса скрива право мало благо црквене уметности, а саграђена је у првој половини XIV века као католикон византијског манастира. Живопис у унутрашњости храма право је ремек-дело и…
Опширније

Црква Светих апостола

Саградио ју је патријарх Нифонт Ι као католикон манастира 1310. године. Током османског периода је коришћена као џамија, а фреске су биле прекривене, након што је са мозаика уклоњено злато.…
Опширније