Живот и дело Аристотела
Аристотел је рођен 384. године п.н.е. у Стагири, граду под влашћу македонског краља. Његов отац Никомах био је лични лекар, пријатељ и саветник краља Аминта II, оца Филипа II Македонског. Родитељи су му умрли још док је био дете, а о њему су се старали један рођак и Проксен, пријатељ његовог оца. Када је имао 17 година, старатељ га је послао у Платонову академију у Атини, где је остао 20 година. 343./342. године п.н.е. позвао га је у Македонију краљ Филип II да буде учитељ његовом сину, тада тринаестогодишњем Александру Великом. Млади Александар школовао се у античком граду Мијези, неколико километара изван Наусе. Аристотел ће у Македонији боравити до 335./334. године п.н.е, а онда се враћа у Атину, где оснива властиту школу, Лицеј, назван „Перипатос“ (Шетња), по навици Аристотела и његових ученика да расправљају док шетају горе-доле, због чега су следбеници ове школе названи „перипатетици“ (шетачи). За 13 година, колико је боравио у Атини, створио је већину својих дела. Након смрти Александра Великог 323. године п.н.е. оптужен је за непоштовање антимакедонске партије. Због тога је отпутовао у Халкиду, у домовину своје мајке, где је и умро 322. године п.н.е. Тело му је пренесно у Стагиру и сахрањено с изузетним почастима. Штавише, његови сународници су успоставили светковину „Аристотелија“ у његово сећање.
Аристотелова мисао постала је узор филозофије касне грчке антике, Византије, Арабљана и средњег века на западу, при чему је обухватала задивљујући низ тема.
Бавио се логиком, реториком, дијалектиком, метафизиком, етиком, физиком, математиком, политичком филозофијом, психологијом, филологијом, биологијом, метеорологијом, астрономијом, економијом, геологијом, правном науком.
У римском периоду су његови рукописи, откривени заједно с његовим личним архивом у Троади, пренети у Рим, где су прво преписани, а затим и постали широко познати. Хришћанска црква на Истоку и Западу била је под утицајем Аристотелове мисли при успостављању својих доктрина, док је у VIII веку дошао ред на Арабљане и Јевреје, који су затим Аристотелову мисао проширили на народе Европе са којима су дошли у контакт.
У средњем веку су Аристотелова дела редовно проучавана, док је у време ренесансе Запад поновно откривао Аристотела. Филип Шварцерд, односно Меланхтон у грчком преводу, немачки професор теологије, главни вођа лутеранске реформације и сарадник Мартина Лутера, учествовао је у ширењу тих учења на немачким универзитетима, док су монаси Језуити засновали своја схватања о метафизици ослањајући се на Аристотелове методе.
Аристотелова мисао постала је узор филозофије касне грчке антике, Византије, Арабљана и средњег века на западу, при чему је обухватала задивљујући низ тема.
Бавио се логиком, реториком, дијалектиком, метафизиком, етиком, физиком, математиком, политичком филозофијом, психологијом, филологијом, биологијом, метеорологијом, астрономијом, економијом, геологијом, правном науком.
У римском периоду су његови рукописи, откривени заједно с његовим личним архивом у Троади, пренети у Рим, где су прво преписани, а затим и постали широко познати. Хришћанска црква на Истоку и Западу била је под утицајем Аристотелове мисли при успостављању својих доктрина, док је у VIII веку дошао ред на Арабљане и Јевреје, који су затим Аристотелову мисао проширили на народе Европе са којима су дошли у контакт.
У средњем веку су Аристотелова дела редовно проучавана, док је у време ренесансе Запад поновно откривао Аристотела. Филип Шварцерд, односно Меланхтон у грчком преводу, немачки професор теологије, главни вођа лутеранске реформације и сарадник Мартина Лутера, учествовао је у ширењу тих учења на немачким универзитетима, док су монаси Језуити засновали своја схватања о метафизици ослањајући се на Аристотелове методе.
